Saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila ili je započeta na putu, u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najmanje jedno lice povređeno, poginulo ili je nastala materijalna šteta. U našem jeziku su se odomaćili još i izrazi saobraćajna nesreća ili udes, ali se u Zakonu o bezbednosti saobraćaja koristi i definiše samo termin saobraćajna nezgoda.
U prethodnoj godini je broj poginulih u nezgodama bio 502, što je znatno manje nastradalih nego u 2022. godini, ali i dalje je ogroman broj izgubljenih života. Ukupan broj saobraćajnih nezgoda u 2023. godini bio je 32 974 od toga je najviše bilo onih samo sa materijalnom štetom.
U kojem dobu dana, nedelje ili godine ima najviše saobraćajnih nezgoda?
Kada su u pitanju meseci sa najviše nezgoda: maj, jul i oktobar su meseci sa više povređenih u saobraćajnim nezgodama od proseka. Na slici ispod možete videti grafički prikaz i procente: procenat izražen u crvenom polju na slici se odnosi na povređene. Jul, avgust i septembar su meseci sa najviše poginulih u nezgodama, ostale mesece možete videti na slici - procenat u sivom polju.
Kada su u pitanju dani u nedelji, najveći broj saobraćajnih nezgoda sa smrtno nastradalim licima dešavao se subotom, a najmanji broj je zabeležen utorkom. Sa druge strane, najveći broj saobraćajnih nezgoda sa povređenim licima se dešavao petkom.
Raspodela saobraćajnih nezgoda po periodu dana izgleda ovako: najviše nezgoda sa povređenim licima je bilo u periodu od 13 do 17 časova.
Nezgode sa licima koja su izgubila život su se dešavale najčešće između 18h i 21h.
(Podatak u crvenom polju predstavlja procenat saobraćajnih nezgoda sa povređenim licima, dok su podaci u sivom polju procenat nezgoda sa smrtnim ishodom. Statistički podaci su preuzeti iz studije Statistički izveštaj o stanju bezbednosti saobračaja u Republici Srbiji za 2022. godinu. )
Nezgode se, dakle, dešavaju. Uvek su neprijatno i stresno iskustvo, ali nemojte dozvoliti da vas potpuno obuzme nervoza, stres ili panika kada do njih dođe. Najvažnije je ostati pribran kada do nezgode dođe i dalje smireno rešavati jedno po jedno kako bi se izbegle dodatne povrede, komplikacije i štete.
Kako postupiti u slučaju saobraćajne nesreće
U nastavku možete pročitati nekoliko saveta o tome kako postupiti u slučaju saobraćajne nezgode. Saveti su navedeni hronološkim redom.
Isključite motor vozila kako biste smanjili rizik od požara ili eksplozije.
Uključite sve migavce kako biste obavestili ostale vozače o opasnosti na putu.
Pre napuštanja vozila, obavezno obucite svetloodbojni prsluk koji bi, inače, trebao uvek da vam stoji u vozilu „pri ruci“.
Na bezbednom rastojanju od mesta nezgode postavite sigurnosni trougao kako bi i drugi vozači mogli blagovremeno reagovati.
Na kojem rastojanju treba postaviti sigurnosni trougao?
Prilikom postavljanja sigurnosnog trougla krećite se oprezno i uz ivicu kolovoza. Trougao postavite na udaljenosti od 10ak metara ako ste u naselju, na oko 50m ako ste na putu van naseljenog mesta. Na auto putu sigurnosni trougao treba da bude postavljen na još većem rastojanju u odnosu na put van naselja. Cilj je da ga vozač koji nailazi blagovremeno uoči te da stigne odreagovati, kako bi se izbegle naknadne saobraćajne nezgode.
Proverite ima li povređenih i pomozite im
Proverite sa svim učesnicima nezgode ima li neko povređen. Ukoliko ima povređenih ili je pričinjena veća materijalna šteta odmah obavestite hitnu pomoć (194) i policiju (192).
Prvu pomoć ili medicinsku pomoć pružite u skladu sa svojim znanjima, sposobnostima i mogućnostima. Teže povređena lica, ipak, ne biste trebali pomerati bez stručne pomoći.
Odlazak sa lica mesta u slučaju saobraćajne nezgode?
Učesnik saobraćajne nezgode u kojoj je neko lice zadobilo telesne povrede ili poginulo, dužan je, pored gore navedenog, još i da:
upozori sva lica da se sklone sa kolovoza da ne bi bila povređena i da ne bi uništavala tragove nezgode;
da preduzme sve mere zaštite koje su u njegovoj moći da se spreči nastajanje novih i uvećavanje postojećih posledica i povreda;
da obezbedi tragove i predmete nezgode, pod uslovom da time ne ugrožava bezbednost saobraćaja;
obavesti policiju i ostane na mestu nezgode do dolaska policije i završetka uviđaja (Član 168 Zakona o bezbednosti saobraćaja).
Izuzeci, ipak, postoje. Možete se udaljiti sa mesta nezgode ako vam je neophodna hitna medicinska pomoć ili radi prevoženja povređenog do najbliže zdravstvene ustanove. Dužni ste i da se vratite na mesto nezgode čim budete u mogućnosti.
Nezgode bez povređenih lica i sa manjom materijalnom štetom – primena Evropskog izvešaja
Ako povređenih nema već je pričinjena samo manja materijalna šteta, niste u obavezi pozvati policiju da pravi uviđaj već možete sa drugim učesnikom popuniti Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi.
Ipak, materijalnu štetu je ponekad teško proceniti. Primera radi, manje ulegnuće limarije, naprsnuće fara ili branika nekad skriva veća i skuplja oštećenja koja cenom popravke iznenade sve učesnike u nezgodi. Evropski izveštaj se koristi svuda u Evropi, ali u Srbiji se koristi samo za nadoknadu šteta do 200 000 dinara. Iskoristite priliku da situaciju i vozila uslikate ili snimite, posebno ako ste prinuđeni da vozila brzo pomerite sa mesta nezgode zbog rizika od nastanka sekundarnih nezgoda.
Ukoliko niste postigli dogovor o krivici već se i dalje sporite sa drugom stranom ili vam se čini da je materijalna šteta ipak veća od 200 000 dinara, - pozovite policiju da napravi izveštaj, za svaki slučaj.
Savetujemo vam da odmah nakon popunjavanja Evropskog izveštaja odvojite malo vremena da odete u osiguravajuću kuću gde je osiguran automobil kojim je izazvan udes. Tamo se javite procenitelju i podnesite zahtev za nadoknadu štete. Sve obrasce i pomoć u popunjavanju možete dobiti na licu mesta, a radnici osiguravajuće kuće će vam zatražiti da očitaju/kopiraju saobraćajnu i vozačku dozvolu, ličnu kartu, broj tekućeg računa i slično. Najčešće osiguranja imaju više auto-servisa sa kojima saradjuju, pa možete odabrati kod koga ćete izvršiti popravku, ukoliko ste oštećena strana. Možete izabrati i Vašeg majstora, ali se prvo posavetujte oko mogućnosti prijema, rokova, garancija isplate i refundacije troškova i tome slično. Ako baš nikako niste u mogućnosti da zajedno odete u osiguravajuće društvo sa štetnikom, otiđite Vi kao oštećeni da podnesete zahtev, a osiguranje će naknadno tražiti svog osiguranika da im dostavi izjavu o krivici. Svaka polisa osiguranja ima kontakt telefon u zaglavlju, tako da ih lako možete kontaktirati da se raspitate o proceduri i lokacijama.
Ukoliko želite da vam osiguranje pokrije popravku eventualnih šteta i kada su nastale Vašom krivicom, potrebno je da imate ugovoreno kombinovano osiguranje motornih vozila –
auto kasko.
Saobraćajna nezgoda u inostranstvu
Redosled radnji je isti kao da je nezgoda nastala u Srbiji, sa dve bitne razlike: broj kojeg ćete pozvati je 112 - to je jedinstveni broj saobraćajne policije i hitne pomoći u svim zemljama EU. U mnogim zemljama EU je zakonski dovoljno samo popuniti Evropski izveštaj za sve vrste nezgoda da bi sva prava osiguranika bila ispunjena. Međutim, obzirom na to da postoji verovatnoća da vas zadesi nezgoda u nekim zemljama Evrope gde šteta neće biti nadoknađena strancu u slučaju popunjavanja Evropskog izveštaja, savet je da svakako pozovete policiju da se konsultujete.
U slučaju saobraćajnih nezgoda uvek je korisno imati i neki paket pomoći na putu kako ne biste morali sami da organizujete i plaćate šlep službu, popravke i čuvanje vozila. Sa paketom pomoći na putu će iznenadni troškovi i problemi biti lakše, brže i povoljnije rešeni. U slučaju iznenadne povrede, takođe je korisno imati putničko zdravstveno osiguranje. Ovi mali troškovi pre početka puta mogu vam sačuvati stotine i hiljade evra nepredviđenog troška u slučaju saobraćajne nezgode, ali takođe i u slučaju iznenadne bolesti ili kvara na vozilu.
Povezani članci:
