Iza volana više nikad niste sami: šta novi automobil o vama zna i s kim to deli?

Mnogi vozači automobil doživljavaju kao lični prostor: mesto gde su sami sa sobom, odakle mogu da pozovu lekara, vode privatan razgovor sa detetom na putu do škole, isplaču se ako treba ili se odvezu negde ne želeći da drugi saznaju gde su bili. Ta predstava o automobilima više ne odgovara stvarnosti. Novi automobili su za privatnost „noćne more na točkovima“ jer prikupljaju ogromne količine ličnih podataka, - zaključio je jedan istraživač iz Mozila Fondacije koji se bavio odnosom proizvođača automobila prema privatnosti.

Ako mislite da je u pitanju paranoja – nažalost nije, jer i zvanično proizvođači automobila objavljuju u svojim politikama privatnosti da mogu prikupljati podatke o vozaču i putnicima, od ponašanja i psihološkog profila, stavova, uzrasta i pola, inteligencije i sposobnosti, do seksualne aktivnosti, biometrijskih, zdravstvenih i genetskih podataka. Nekada to saznamo nakon nekog curenja podataka, a mnogi i ne slute koliko podataka njihov automobil zapravo prikuplja i deli. U ovom tekstu pišemo o tome koje podatke savremeni automobili prikupljaju i dele, te otvaramo pitanje da li je uopšte moguće zaštititi privatnost u savremenom automobilu.

* * *

Od auta sa putnim računarom do računara na točkovima

Ne tako davno počeli su se ugrađivati prvi putni računari u automobilima. Davali su uvid u prosečnu i trenutnu potrošnju goriva, spoljnu temperaturu, procenu koliko vozilo može da pređe sa raspoloživim gorivom u rezervoaru i možda još nešto. Već danas to izgleda kao davna prošlost, jer se danas ugrađuju napredni sistemi za pomoć vozaču (ADAS od Advanced Driver Assistance Systems) koji predstavljaju složenu mrežu senzora, kamera, radara i softvera koji neprekidno skeniraju, snimaju i analiziraju vozilo, okolinu i samog vozača. Moderni automobili danas sve više liče na računare na točkovima, a računari, za razliku od brisača, kaiša ili svećica, čuvaju i dele podatke. Da li ste ikada razmišljali o tome šta tačno prati i snima vaš automobil, kome sve na kraju ode to što zabeleži i šta možete da uradite povodom toga? Ovi podaci definitivno ne ostaju samo u memoriji vozila.

Savremena tehnologija u automobilima

Elektronskih kontrolnih jedinica (ECU) u automobilima ima već decenijama, ali ih je u novijim modelima daleko više nego ranije: ima ih u vratima, motornom prostoru, točkovima, a prema procenama iz industrije kod najopremljenijih vozila broj ide i do 150. Isti izvori navode da neki automobili generišu i do 25 gigabajta podataka na sat, a to su podaci iz izveštaja koji su već zastareli. Koliko generišu danas možemo samo da nagađamo. Neki deo toga predstavljaju bezazleni ali korisni podaci: temperatura motora i kabine, pritisak u gumama, rad kočionih sistema... Problem počinje kada se baci pogled na dugačak spisak ostalih podataka koje vozilo prikuplja.

Savremeni automobil ima mikrofone za glasovne komande, kamere za praćenje vozača i okoline, SIM karticu i GPS. Neki modeli koriste biometrijske podakte poput prepoznavanja lica i otiska prsta. Kada telefon povežete sa infotejment sistemom, auto dobija pristup kontaktima, porukama i istoriji lokacija. Ako vozač predugo gleda sa strane – na primer u suvozača, auto ga upozorava, što znači da stalno proverava gde vam je pogled, tj. snima vozača.

Sve to najčešće ima neko lepo i plemenito opravdanje: bezbednost, udobnost, hitna medicinska pomoć ili pomoć na putu. Sa druge strane, postoje i otvorena šokantna priznanja koji se sve podaci čuvaju, a nekada se za to sazna tek kada procure.

Ko je zainteresovan za vaše podatke?

Podaci imaju svoju cenu na brzorastućem tržištu podataka. Jedna konsultantska kuća je odavno procenila da bi tržište podataka iz povezanih vozila moglo vredeti između 450 i 750 milijardi dolara (godišnje) do 2030! Procena je, doduše, kasnije revidirana naniže jer je komercijalizacija podataka išla sporije nego što se tada očekivalo, ali poruka je jasna i nepromenjena: automobilska industrija u vašim podacima vidi novi izvor mogućnosti i prihoda.

Kako to izgleda u praksi najbolje će pokazati konkretni primeri. Program „Smart Driver" kompanije General Motors, koji se predstavljao kao pomoć za bezbednije vozače, prema navodima Savezne trgovinske komisije (FTC) beležio je lokaciju i ponašanje u vožnji. Podaci su dospevali do posrednika, a oni su ih oblikovali u izveštaje za osiguravajuće kuće. Kada je vozač dobio poskupljenje premije osiguranja od 80% postalo je jasno da je neko podelio beleške o vožnji (tačnije: preko 600 zapisa snimanih i na svake 3 sekunde). GM je program ukinuo, a FTC je okončao slučaj obavezujućom odlukom da GM ne sme da deli podatke o lokaciji i ponašanju vozača sa kreditnim biroima i sličnim agencijama, a za prikupljanje i deljenje podataka mora da traži izričitu saglasnost vozača. Ali, GM nije izuzetak...

Istraživanje Konzjumer riportsa (Consumer Reports) iz 2025. obuhvatilo je hiljade strana politika privatnosti i upite upućene ka 15 velikih proizvođača. Zaključak je bio takav da gotovo svi proizvođači koji prodaju vozila u SAD prikupljaju takozvane podatke o ponašanju vozača, a deo njih se deli sa trećim stranama. Proizvođači uglavnom tvrde da imaju saglasnost i da podatke dele samo sa „pouzdanim partnerima", ali većina nije spremna da navede ko su ti partneri. Ford je javno rekao da ne prodaje podatke iz povezanih vozila posrednicima, a Toyota da ih ne prodaje direktno, ali ima povezanu firmu koja ih uz saglasnost korisnika može prosleđivati osiguravačima.

Procena koje niste ni svesni

Stručnjaci upozoravaju da „driver score" liči na kreditnu sposobnost i da može nepravedno oštetiti vozača. U medijima i na društvenim mrežama kruži druga priča o vlasniku čiji je auto svakog dana u isto vreme beležio za dlaku „izbegnut sudar sa malim objektom". I on je dobio skuplju premiju osiguranja, a o svojim bezbednosnim incidentima je saznao kada je zatražio pristup podacima. Ispostavilo se da je to njegova mačka koja ga je dočekivala kad bi dolazio kući i parkirao svoj auto. Senzori ne razlikuju kućnog ljubimca koji se raduje vlasniku i ide mu u susret od neke realne rizične situacije; algoritmi ne znaju za ovaj kontekst.

Zadiranje u privatnost i tamo gde biste najmanje očekivali

Rojters (Reuters) je objavio da su zaposleni u Tesli između 2019. i 2022. putem internog sistema za razmenu poruka međusobno deleli ponekad veoma intimne snimke i slike koje su zabeležile kamere u vozilima. Program koji su koristili mogao je da prikaže i lokaciju snimka, što bi moglo otkriti gde je snimak nastao ili gde vlasnik živi, iako Tesla u svom obaveštenju tvrdi da su snimci anonimni i nisu povezani sa vozilom. Slike su, kako se navodi, prolazile kroz ruke radnika kako bi „obučavali" sistem za autonomnu vožnju. Bilo je tu i golišavih snimaka i slika...

Da se ne radi o nekom incidentu i nestandardnom ponašanju zaposlenih potvrđuje i slučaj Tesle u Kini. Zbog sličnih strahova kineska vojska je još pre 5 godina izdavala preporuke vezane za vožnju i parkiranje Tesli u vojnim kompleksima, stambenim naseljima vojske, a prema drugim izveštajima i u državnim preduzećima u pojedinim industrijama.

Ozbiljna curenja podataka i propusti u zaštiti nisu neuobičajeni u auto industriji – nije usamljen slučaj da zaposleni u kompaniji Tesla radoznalo gledaju snimke zabeležene kamerama automobia, i neki drugi giganti kao što su Folksvagen ili Tojota imaju slučajeva curenja ličnih podataka miliona svojih klijenata. A za Tojotu je zabeležno da je imala neverovatnih 12 politika privatnosti u toku Mozilinog istraživanja. Čak i kada politika privatnosti ne deluje da preterano zadire u privatnost, pitanje je koliko im je za verovati kada znamo da postoji praksa prividnog zalaganja za zaštitu privatnosti potrošača, dok se u stvarnosti to ne sprovodi (tzv. privacy washing). Teško je poverovati da se pridržavaju principa samoograničenja i minimizacije podataka, tj. prikupljanja podataka koji su primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade.

Ali, spisak se tu ne završava: mnogi proizvođači javno priznaju da se vozači i putnici profilišu, da se procenjuju njihove psihološke i seksualne sklonosti, stavovi, afiniteti, zdravstvene dijagnoze pa čak i genetske informacije. Podrazumeva se da je putnik u automobilu dao „pristanak” na obradu ličnih podataka samim tim što je ušao u vozilo. Postoje zaista takvi primeri, npr. Subaru navodi da se putnik smatra korisnikom, a da se statusom korisnika automatski prihvata njihova politika privatnosti. Takođe, pojedini proizvođači automobila ističu da je obaveza vozača da obavesti putnike o politici privatnosti vozila.

Većina dokumentovanih slučajeva propusta u zaštiti ličnih podataka potiče iz SAD, gde je pravna zaštita podataka ipak slabija nego u Evropi, kao i predviđene kazne, ali to ne znači da problem ne postoji i u drugim zemljama. Automobili koje vozimo mi slični su ili isti kao i oni u SAD, većinom od istih proizvođača, a ne možemo reći koji se podaci šalju i gde bez da to neko proveri iznutra kod svakog proizvođača.

Šta realno vozač može da uradi povodom obrade ličnih podataka od strane proizvođača automobila?

- Pregledajte podešavanja vozila i aplikacije
Potražite podešavanja vezana za privatnost i neke stavke poput „data sharing", „connected services" ili „driver monitoring" i isključite ono što smatrate nepotrebnim. Većina proizvođača ima i onlajn obrazac ili podešavanja privatnosti u aplikaciji. Računajte na neki kompromis ako isključite deljenje. Isključivanje prikupljanja i deljenja podataka može onemogućiti neke funkcije kao što su daljinsko otključavanje bez ključa/kartice, automatsku dojavu o sudaru ili slanje brzog poziva za pomoć na putu.

- Uparivanje telefona sa vozilom
Uparivanje novih uređaja najčešće otvara pristup kontaktima, porukama, lokaciji, dok za slušanje muzike može biti dovoljan kabal za punjenje ili obična Bluetooth audio veza. Procenite sa kojim vozilom i kada želite da delite podatke.

- Vraćanje na fabrička podešavanja pre prodaje
Prilikom prodaje, obrišite lične podatke i odjavite povezane naloge. Ako ne uradite wipe data ili reset to factory settings novi vlasnik može da nasledi, primera radi, vaše kontakte, omiljene i druge lokacije.

- Pročitajte sledeći put bar sažetak politike privatnosti pre prihvatanja uslova.

Koja su prava lica na koje se podaci odnose prema ustavu i zakonima?

U Srbiji, kao i u Evropskoj uniji, lice na koje se podaci odnose ima brojna prava koja bi morali ispoštovati svi proizvođači i distributeri automobila. Da to nije samo pusta nada ili slovo na papiru svedoči i istraživanje Fondacije Mozila: automobilski proizvođači i partneri koji su udruženi u okviru Reno-Nisan alijanse mnogo se razlikuju kada je privatnost u pitanju. Dok je francuski proizvođač Reno ocenjen kao najmanje problematičan (što još uvek ne znači da je idealan), japanski Nisan je među najgorima po kriterijumu privatnosti. Ali lista tih lošijih je uključivala i VW, Kiju, Tojotu… pa i Mercedes koji dolazi sa, primera radi, preinstaliranim TikTokom koji je i sam problematičan iz ugla privatnosti.

- Pravo na pristup - u praksi ovo može značiti pravo na informacije o obradi i pravo na kopiju podataka koji se o vama obrađuju. Na primer, imate pravo da uputite pitanje rukovaocu da se pojasne svrhe obrade, vrste podataka o ličnosti koji se obrađuju, predviđenom roku čuvanja ili o kriterijumima za određivanje tog roka, o primaocu ili vrstama primalaca kojima su podaci o ličnosti otkriveni ili će im biti otkriveni, a posebno primaocima u drugim državama ili međunarodnim organizacijama. Rukovalac je, dakle, dužan da licu na koje se podaci odnose na njegov zahtev dostavi kopiju podataka koje obrađuje.
- Pravo na ispravku i dopunu - pravo da se netačni podaci isprave, a da se nepotpuni podaci dopune;
- Pravo na brisanje i zaborav u određenim slučajevima;
- Pravo na ograničenje obrade;
- Pravo na prenosivost podataka;
- Pravo na prigovor;
- Pravo u vezi sa automatizovanim donošenjem odluka, na primer da neki algoritam ne donese neku automatizovanu odluku koja stvara pravne posledice ili značajno utiče na položaj lica na koje se podaci odnose.

Lice na koje se podaci odnose ima na raspolaganju i institucionalnu pomoć od strane službe Poverenika i može joj se obratiti ako npr. rukovalac podacima ne odgovori na zahtev ili prigovor u roku, odbije zahtev ili prigovor bez osnova ili sa nedovoljnim obrazloženjem, ako smatra da je obrada nezakonita, nezavisno od toga da li se prethodno obraćao rukovaocu, i tome slično.

* * *

Niko ne tvrdi da su senzori, kamere i povezanost uređaja loši sami po sebi. Isti sistemi mogu da spasu nekome život kada pozovu hitnu pomoć neposredno posle sudara ili na neki način spreče da do udesa dođe. Ipak, ove činjenice ne umanjuju značaj drugih ljudskih prava kao što su pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti, niti sprečava vozače da zahtevaju i očekuju transparetnost i zakonitost. Šta se sve prikuplja i zbog čega? Koliko dugo se čuvaju podaci i ko sve ima pristup? Sa kojim sve stranama se podaci dele? Da li se to radi dovoljno transparentno i po zakonu? I kada ne znamo odgovore na sva pitanja, trebali bismo odvojiti bar koji minut vremena sledeći put da pročitamo bar sažetak politike privatnosti pre prihvatanja svega što nam se nudi.

Izvori: Privacy Not Included - Mozilla Foundation, Consumer Reports, Reuters, FTC, McKinsey, Privacy4Cars, More Perfect Union, Bloomberg News, Proton, What isRecal