SUV vozila godinama beleže dobre rezultate u prodaji uz široko zastupljeno mišljenje da nude mnogo više sigurnosti i dominacije na putu. Međutim, stručnjaci i nezavisna testiranja ukazuju na znatno složeniju sliku bezbednosti u kojoj limuzine i minivanovi u više scenarija nadmašuju ovaj popularni tip vozila.
Kad vozač u salonu bira između porodične limuzine (sedana), hečbeka ili povišenog krosovera, najčešće ga vodi instinkt u kojem masivnije vozilo smatra sigurnijim. Ta intuicija ima osnova, ali i ozbiljnih nedostataka. Američki Institut za sigurnost na putevima (IIHS) godinama dokumentuje paradoks vezan za SUV vozila (popularne „džipove“): vozilo koje istovremeno putniku u kabini pruža prednost u sudaru sa manjim automobilom, istovremeno ga dovodi u znatno veći rizik od prevrtanja i teških posledica pri udarima u prepreke.
Euro NCAP ocenu 5★ na kreš testu dobijaju kako mali gradski automobili, tako i sedani i SUVovi, pa ove ocene prosto ne mogu biti verodostojan i jedini pokazatelj bezbednosti određenog vozila u svim okolnostima.
Fizika ne prašta greške
Tradicionalna limuzina, a donekle i minivan, grade se nisko i široko pa njihovo težište ostaje blizu tla, što znači da nagla promena pravca ili izbegavanje prepreke ne izaziva lateralno prevrtanje. SUV, sa druge strane, mora biti visok da bi postigao prednost na različitim terenima i dominantan položaj sedenja, što mu neminovno podiže težište. Svaki nagli manevar, posebno pri brzinama iznad 80 km/h, postaje potencijalni okidač za prevrtanje.
~20% je manji rizik od prevrtanja kod vozila sa nižim težištem.
Drugi fizički argument ide na štetu SUV-ova u gradskim uslovima: veća masa znači duži zaustavni put i višu kinetičku energiju pri sudaru. Ako SUV udari u znak, banderu, drvo ili pešaka, posledice su statistički teže nego kada isti manevar napravi sedan iste generacije. U ovom slučaju, SUV je opasniji i za sve ostale oko sebe, u poređenju sa tradicionalnom limuzinom.
Kada SUV jeste bolji izbor
Poređenje nije crno-belo. Na auto-putu, u frontalnom sudaru sa vozilom slične veličine, moderan SUV sa samonosećom karoserijom (takozvani krosover) pokazuje odlične rezultate - veći deformacioni prostor i veća masa apsorbuju energiju udara. Na makadamu, u slučaju klizanja na ledu ili pri vožnji van asfaltiranih puteva, pogon na sva četiri točka pruža sigurnost koju sedan jednostavno nema. Isti IIHS podaci pokazuju da krosoveri s prilagođenim sistemima stabilnosti (ESP/ESC) imaju stopu prevrtanja gotovo izjednačenu sa sedanima pa možemo reći da je napredna tehnologija smanjila prednost niskog težišta, ali nije je u potpunosti eliminisala.
Minivan kao potcenjena kategorija vozila
U ovoj raspravi bismo morali spomenuti i monovolumene (iliti minivan vozila), iako je ponuda ovih vozila u Evropi jako loša. Ova vrsta vozila obično ima nešto niže težište i liniju krova, veliku površina za ugradnju bočnih vazdušnih zavesa za putnike u drugom i trećem redu i masu koja je nešto veća od sedana, što ih čini jednim od statistički najbezbednijih oblika karoserije u evropskim i američkim testiranjima. Neki veći minivanovi, koji su retkost na našim putevima, kao što su Toyota Sienna, Honda Odyssey i Volkswagen Multivan redovno osvajaju maksimalne ocene u kategoriji zaštite putnika, dok su mrtvi uglovi i preglednost znatno bolji nego kod SUV modela.
Stručnjaci ipak ne mogu odlučiti umesto vas - odlučiće vaše realne potrebe
Ne postoji univerzalno „najbezbednije vozilo“, postoji bezbedno vozilo za određeni tip vozača, vožnje i uslova na putu. Porodica koja pretežno vozi decu kroz grad i na kratke relacije bolju bezbednost ostvaruje sa minivanom ili modelom limuzine sa pet zvezdica na Euro NCAP testu. Vozač koji redovno prelazi planinske puteve zimi, vozi neasfaltiranim putevima ili putuje na duge relacije, imaće realnu bezbednosnu korist od krosovera sa adekvatnim sistemima stabilnosti.
Šta kaže statistika u Srbiji?
Kada kažemo teška saobraćajna nezgoda sa smrtno stradalima na pamet nam odmah pada neki udes u kojem su učestvovala dva ili više vozila, dok je realnost takva da su u Srbiji najčešće nezgode samo sa jednim vozilom.
Najčešća grupa tipova saobraćajnih nezgoda u kojima je bilo smrtno stradalih u putničkim vozilima (53,0%) jesu saobraćajne nezgode sa jednim vozilom, i to sletanje sa puta na pravcu ili u krivini.
Takva je situacija u Srbiji prema izveštajima MUPa i ABSa. U Americi su rađene detaljnije statistike i oni navode, primera radi, da je 34% smrtnih slučajeva u SUV-ovima vezano za prevrtanje.
Zbog gubitka kontrole nad vozilom godišnje strada više ljudi nego zbog vožnje pod uticajem alkohola.
Više od polovine (55,9%) smrtnih ishoda i 33,0% povreda u putničkim vozilima je povezana sa uticajem neprilagođene brzine uslovima saobraćaja i stanju puta. Zbog gubitka kontrole nad vozilom smrtno je stradalo 18,8% lica, a zbog vožnje pod uticajem alkohola 15,1% smrtno stradalih lica i 15,4% povređenih.
Veći broj smrtno stradalih je van naselja (72,2%), dok je u naselju veći broj povređenih (63,2%).
* * *
Vodite računa o činjenici da, ipak, sam oblik karoserije ne može biti garancija bezbednosti. Način vožnje, kvalitet i stanje guma, redovno servisiranje vozila kao i brzina reakcije vozača ostaju i dalje važniji faktor od mase gvožđa u kojoj se vozite, ali koja, ipak, nije ni zanemarljiva. Naprotiv, ako pri izboru automobila uzimamo u obzir i boju i opremu, daleko više bismo trebali uzeti u obzir aktivnu i pasivnu bezbednost.
Povezani članci:
